Priča o filmu Let iznad kukavičjeg gnezda i Milošu Formanu

Gost: Aleksandar Todorović

Dragi slušaoci Radio priče, evo nas u filmskoj priči, dakle u priči koju ću najčešće da vam pričam indirektno, tj. u tome će mi pomagati moji prijatelji ili poznanici koji mnogo bolje od mene poznaju film… što ruku na srce nije baš ni teško jer ja sam verovatno jedan sasvim prosečan gledalac i ljubitelj filma, ali ću se zato potruditi da uvek imam sagovornike za potrebe Radio priče koji su ili direktno ili nekako indirektno involvirani odnosno povezani sa svetom filma, sa pozorištem, sa scenarijom itd… ili koji su pak takođe pasionirani gledaoci, pratioci i ljubitelji ove umetnosti, ali to prevazilazi i one okvire normalnog, prosečnog gledaoca pa zalazi možda u vode kritičara itd…

I baš mi je zbog toga i mnogo drago što će u ovoj večerašnjoj prvoj, odnosno današnjoj, jutrošnjoj, zavisi kad slušate ovaj podkast, da mi sagovornik bude Aleksandar Saša Todorović, jedna zaista svestrana ličnost koja najpre prati film još od najranijeg detinjstva. Čak slučaj je hteo da sam i ja nekako bio povezan sa tim njegovim počecima. Ako su uopšte bili počeci, a sada ćemo da saznamo jesu li bili. Zatim, Saša Todorović je i izuzetan slikar, mogu ovako vrlo neskromno da kažem u njegovo ime. Takođe on u Nišu ima, iza Dušanovog bazara jako lep i zanimljiv  atelje gde radi restauraciju starih slika, instrumentata, gramofona, ne znam šta sam sve tamo video… komada nameštaja, a takođe je i muzičar. Dakle umetnik u onom najsuptilnijem i pravom smislu reči.

Bili smo takođe dvanaest i po godina, ako se ne varam, kolege, budući da smo se obojica bavili novinarstvom, čak jedanput u istoj medijskoj kući bila je to RTV 5, kada je Saša radio kritike filma na dve niške televizije, na Artu i na Petici spomenutoj i zbog svega toga mi je zaista drago što smo na kraju krajeva i drugari.

I što ću naravno imati sada priliku da vam ga predstavim, i što će on imati priliku da vodi ovu filmsku priču, a našao je jednu vrlo zanimljivu temu i to će, dakle, biti samo jedan mali deo ovog njegovog širokog dijapazona svih njegovih interesovanja i bavljenja, što ne znači da u nekim drugim pričama nećemo da ga arčimo i za neke druge stvari od ovih koje sam spomenuo, čime se on sve bavi.

• Saša, dobro veče, dobro jutro, dobar dan.
• Dobroveče!
• Zdravo, da… veče… O čemu ćemo da pričamo večeras? Ne znam, jesam li propustio nešto da kažem iz širokog dijapazona tvojih aktivnosti i bavljenja?
• Pa ništa, ja… pošto govorimo o filmu, ja bih samo napomenuo da su emisije koje sam radio tih 90. godina, pa sve do 2004. Godine… jedna se zvala Video Box, 3,5 godine je trajala i bila na zajedničkoj tada televizijskoj kući na kojoj smo radili ti i ja, Televiziji 5, i kasnije sam 9 godina radio emisiju koja se zvala Ekran 2000 na Televiziji Art. U međuvremenu sam taj beogradski mini fest sa još nekim ljudima preneo u Niš, radio Sinemaniju, radio – pa da kažem – filmske maratone i filmske programe za skoro sve niške televizije. A 1987. ili 1988. godine je moj otac posle svojih nekakvih poslovnih “fantastičnih” poteza dospeo u situaciju da se vadi sa video klubom i tako kreće malo ozbiljnija priča o mom ulasku… kad je moj ulazak, kad je priča o ulasku u sedmu umetnost u pitanju.
• Da, kad je filmska priča u pitanju, ja sam te zamolio da za ovu prvu filmsku priču nešto smisliš fino. Inače, kad god smo se ti i ja viđali na kafi, ili kako se to već kaže, svejedno šta smo pili… nekako se uvek, kada spomenemo film i kada pričamo o filmu, nekako se uvek provlačila tema da nekih tri, četiri… što filma, što režisera dođu opet na tapet, odnosno u vidokrug naš, a jedan od njih je najčešće bio Miloš Forman.
• Da!
• I eto, zato me nije ni znenadilo kada si ipak njega potencirao za ovu prvu priču. Zašto?
• Pa pre svega zbog jednog izuzetnog filma koji je režirao. Mislim, sve, čitav njegov opus je zaista impresivan i fantastičan. Još od one njegove Praške odnosno Češke škole, Gori moja gospođice gori, koja je i zaintrigirala producente filma koji se zove Let iznad kukavičjeg gnezda, da jednog takvog čoveka angažuju u Holivudu pa recimo preko Kose, Amadeusa i ostalih filmova koje je Miloš Forman režirao. Zato sam i odabrao da govorim o filmskom ostvarenju koje je dobilo Oskara za pet najjačih kategorija, zapravo za najboljeg glavnog glumca, Oskara 1975. godine za najbolju glumicu (Lujza Flečer, Džek Nikolson), zatim za režiju (Miloš Forman), za najbolje adaptirani scenario i za najbolji film. Znači, to je, koliko mene služi pamćenje, dobilo 1991. godine kad Jaganjci utihnu i Dogodilo se jedne noći i imali smo sad, s ovom poslednjom dodalom Oskara, jednu takvu sličnu situaciju. Ali ja ovu poslednju dodelu Oskara nisam ni gledao i ne bih je ni komentarisao zato što to više nije filmska umetnost u pitanju nego nešto sasvim drugo.
• E, ja sam probao, vjeruj mi, pre neki dan, odgledao nekih, pa mislim da sam izdržao 35 minuta i onda sam ugasio i pustio muziku. Stvarno, ali o tome ćemo neki drugi put. Samo, kada si već spomenuo… da, 1975. pet kategorija je iz ovog filma dobilo, odnosno ovaj film u pet kategorija je dobio Oskar i za najbolji scenario si takođe rekao, to su bili Bo Goldman i Lorenc Hauben, a po romanu Kena Kizija. Inače samo da kažem da će ovaj moj podkast Radio priča imati i književne priče. I taj Ken Kizi mi je sada… u stvari sam dobio ideju da o njemu takođe napravimo neku, ili ja, ili možda isto ovako kao sa tobom sad o filmu, tako da nađem nekog prijatelja, poznanika, koji književnost može lepo da opiše i koji zna dela i život Kena Kizija. Izgleda da je jako zanimljiv lik budući da pripada toj beat generaciji iz 60-ih godina…On the Road, Kerouac i on je u stvari neki, koliko sam ukapirao, neka spona između beat generacije i hippie I ovaj film, Ken Kizi je zapravo napisao, odnosno izdao tu knjigu, ne znam kada je napisao naravno, ali izdao je 60-ih godina, a film je snimljen tek 74. 75. imao premijeru, je li tako?
• Da, Ken Kizi je 1962. godine napisao roman, a film je snimljen 1975. godine i snimanje je trajalo 3 meseca u Oregonu u psihijatrijskoj bolnici i 1975. godine je i krenuo u projekciju i 1975. godine je i ušao u trku za Oskara.
• Da, ja sam malo tražio, kada smo se dogovorili da radimo ovu pričicu o filmu, uopšte o Formanu, ali i pre svega o filmu Let iznad kukavičjeg gneza, tražio sam neke kuriozitete šta kažu nemački sajtovi, ili engleski, pa i naši. Svako je napomenuo činjenicu da je film zaista snimljen u psihijatrijskoj klinici. A onda… ali ja se pitam, pa zar nije sasvim i logično? Onda u tom slučaju nema toliko ni priprema, ni scenografije, ni nemam pojma… valjda je i logično da se film o psihičkim bolesnicima snima u psihijatriji, odnosno u psihijatrijskoj bolnici!?
• E, ovo je odličan šlagvort za priču, zato što ovde ludnica predstavlja zapravo globalnu metaforu modernog društva, jer je opšte prihvaćena normalnost u stvari najopasnija bolest. I ne samo to, nego je film nastao delom podstaknut antipsihijatrijskim pokretom u svetu koji je tada jačao. Zašto? Zato što mi u bolnici nemamo samo ludake nego mi imamo i normalne ljude. Imamo čoveka koji muca, imamo čoveka koji je anksiozan, mi imamo Indijanca koji iz bunta, a znamo i zbog čega – znači, to je još jedna globalna metafora… Znači, ovo je jedan šamar, bukvalno, celom svetu, a posebno američkom društvu. Jer mesto čoveka koji zamuckuje, mesto anksioznom čoveku, mesto glavnom junaku koji ima ADHD, takozvani hiperkinetički poremeći sa deficitom pažnje, znači jedan normalan čovek koji treba da se socijalizuje, a ne da bude u psihijatrijskoj bolnici. E, zato je i film nastao iz takvih pobuda, a Ken Kizi je to mnogo lepo uvideo. Međutim, ja želim da se vratim na početak, jedna jako bitna stvar, a to da je Kirk Daglas otkupio autorska prava i da je jedno vreme na Brodveju izvodio predstavu Let znad kukavičjeg gnezda, naravno, pošto je on “smešan” za tu ulogu, svi su mu se smejali, i on je sva ta autorska prava prepisao svom sinu Majklu Daglasu. I Majkl Daglas je zapravo producent filma Let iznad kukavječeg gnezda. To malo ko zna ili oni koji se bave filmom to znaju. Međutim, on je pravio odabir glumaca, selekciju i u prvi plan i kao prvi izbor je bio Majkl Kiton. Pa zatim Bert Rejnolds, pa je Marlon Brando koga je zahtevao Ken Kizi, ali Ken Kizi se ništa nije pitao.
• Izvini, pričaš o glavnoj ulozi?
• Ja pričam o glavnoj ulozi Mek Marfija. Scenario je otišo kod Džeka Nikolsona, međutim on je to pročito i nije se javljio. Znači, nije doneo odluku da li će da glumi ili ne.
• Je li Džek Nikolson tada već bio zvezda?
• Pa imao je neke filmove, ali nije bio takva zvezda. Znači nije bio takva velika zvezda. Ovaj film ga je proslavio, ipak je dobio Oskara za njega.
• I Majkl Daglas je imao puno problema. I nekako je, pošto je Ken Kizi stalno pritiskao da Marlon Brando glumi u filmu, Marlon Brando ne znam koliko je bilo zainteresovan, vodio se sudski spor, međutim sva autorska prava su ostala u rukama porodice Daglas i oni su se pitali koga će da stave u film, ko će da bude producent, ko će da glumi itd. I kada je Majkl Daglas doveo Miloša Formana u Holivudu je nastala čitava pobuna iz prostog razloga „šta će sad neki Čeh tu nama da snima“ itd… Majkl Daglas je sve to isterao do kraja. Na kraju je Džek Nikolson prihvatio, ja ne mogu ni da zamislim nekog drugog u ulozi Mek Martija. Tako da smo ipak na kraju uspeli da dobijemo najadekvatnijeg i najboljeg glumca za tu ulogu. Luiza Flečer, fenomenalna. Glumac koji je glumio Indijanca je zapravo naturščik, imao je on posle toga neke uloge, ali čovek je rendžer, Indijanac i jednostavno… i slikar između ostalog! Zanimljivo.
• Imamo u epizodnim ulogama Denija de Vita i Kristofera Lojda, ali to su ipak, da kažem, epizodne uloge.

Zašto misliš da su epizodne uloge? Mislim, oni se sve vreme… To što Deni de Vito ne priča puno, ne znam, izvini sad, ali ja mislim da nije to uopšte bila epizodna uloga, jer da, malopre si sam spomenuo i hvala ti na tome da je to u stvari prvo bila pozorišna predstava, a i dan-danas igra u mnogo država i u mnogo pozorišta u svetu, igra ta predstava Let iznad kukavičjeg gnezda… Naravno, film je ostao za sva vremena, ne znam, moje mišljenje je da je Deni de Vito odigrao sjajnu ulogu tu gde je pokazao da jedan dobar glumac nije samo dobar ako ima replike i priča…

• Ja se apsolutno slažem sa tobom, ali kad mi imamo jednu veličinu poput Luize Flečer i veličinu poput Džeka Nikolsona koji jednostavno vode taj psihološki rat, sve ostalo nekako čini tu celokupnu sliku, pravi kolorit. U prvi plan imamo maestralnu režiju. Glavna stvar, tada u to doba su se filmovi snimali neonoar, odnosno „filmnoar“ je bio jako zastupljen kao žanr, znači crni film, ili sa zacrnjenjem, gde uvek imamo neku fanfatal ženu. To su uglavnom kriminalistički filmovi, ali Let iznad Kukavičjeg gnezda su zamišljali producenti kao dramu sa elementima filmnoara gde ćemo da imamo pripovedača pa je pripovedač u Letu iznad Kukavičjeg gnezda trebao da bude Robert Mičam.
  Međutim, sa dolaskom Miloša Formana – on je to sve okrenuo naopako, a zapravo – onaj ko je čitao Kena Kizija i koji je čitao Let iznad kukavičjeg gnezda zna da mi imamo Indijanca koji priča priču šta se dogodilo.
• Aha? Ja to nisam znao…
• Jeden Čeh koji izbacuje pripovedanje Indijanca i do ne znam nekog tamo 45. – 50. minuta ili sat vremena filma, ne mogu tačno da se setim… Indijanac ne progovara ni jednu reč.
• E, Sale izvini, samo sam htio sad te zamolim, ne znam koliko je pametno da spojlujemo sada, da pričamo, pošto si upravo sad otkrio jednu od bitnijih stvari…
• Retko ko da ima među publikum, da nije gledao, ovaj…
• E, čekaj, čekaj, čekaj, izvini. To je jako sad zanimljivo, upravo, i hvala ti na tome, sad mala digresija. Ne zaboravi da je 2023. da je film snimljen 1975. još.
• Dobro…

Da među našim slušalcima ima mnogo klinaca, kad kažem klinaca, mislim koji sad imaju 22, 23, 24 godine, koji nisu bili, ne da nisu bili rođeni, nego nisu bili ni u planu 75. i tako dalje. I veruj mi, ima puno njih koji nisu gledali film, nisu čak ni pročitali knjige, ovaj… knjigu, roman Let iznad kukvičjeg gnezda tako da…

E sad, s druge strane, ja nisam protivnik spojlovanja… Iskreno, zato što ja nemam ništa protiv ako mi neko, kad krenem da čitam neki roman, ja nemam ništa protiv ako znam epilog, jer me interesuje kako je pisac došao do toga, ili kako je Miloš Forman kao reditelj došao do… ispričao tu priču. Tako da, evo ja nisam znao, nisam čitao knjigu, priznjem i nisam znao da je Indijnac u stvari narator u knjizi. Jer u filmu nije.

• Da, u filmu nije. Ja mislim da to nije spojler. Pa to je upravo ta snaga jednog velikog reditelja, poput Miloša Formana, koji je imao tačnu viziju kako će da režira film.
  Pazite, on je radio tri meseca na filmu. Sa snimanjem, kompletnom montažom.
• To nije puno za ovakvog giganta među filmovima…
• Pa danas se snimaju, tako je, danas se filmovi snimaju i brže, ali za ono vreme je to bio baš onako ubrzan tempo. Znači on je imao jasnu viziju kako film želi da izgleda, kakav kolorit, kakvu naraciju i kakvu hrabrost je imao da film okrene naglavačke. Zato smo mi dobili ovako remek delo svetske kinematografije kao što je Let iznad kukavičjeg gnezda.

Mislim da to nije nikakav spojler, da je jako važna informacija da je Robert Mičam trebao da glumi naratora kroz film, tako su se u to vreme snimili filmovi i to je bio neki uspeh da će film da jednostavno mnogo dobro prođe kod publike, bude prihvaćen i tako dalje. Međutim, ovaj je film, jačina filma Let iznad kukavičjeg gnezda je zato što jednostavno on u sebi poseduje toliko skrivenih poruka.
Čak i sam naziv filma je intrigantan jer mi znamo šta znači izraz „podmetnuti kukavičje jaje“. Znamo da kukavica je ptica koja jednostavno ne pravi gnezdo i da svoje jaje podmeće kod drugih ptica, slavuja, drozdova, kosova itd. Pogotovo što ti ptići vrlo brzo se izlegnu posle 12 dana, oni su već se izlegli iz jajeta i znaju da izbace sva ostala jaja iz gnezda kako bi samo oni ostali tu i preživeli. I to je jedna, kako bih rekao, poruka i to je još jedna od ključnih stvari kada se govori o filmu Let iznad kukavičjeg gnezda.

• Zaintrigirao me ovaj naziv, zašto se baš tako zove? Ne znam do kog si ti podatka došao, zašto je taj naziv?
• Pa po jednoj pesmici se zove. Zove se po jednoj pesmici, koja je… pesmica za decu je u pitanju.
• Brzalica u stvari, je li tako?
• Kako?
• Pa da, brzalica, baš tako, brzalica.
• A vidi, ja sam našao dva podatka. Jedna je upravo ta, da je to neka engleska brzalica, koja kaže: neke ptice lete levo (na istok) neke lete desno (na zapad) a neke lete preko kukavičjeg gnezda, u slobodnom prevodu na srpski. A, našao sam još jednu priču zašto je taj naziv dat, da Miloš Forman na početku navodno nije…. tj. ali ne… ako se roman tako zvao sad mi nije baš najjasnije. Ali, nešto otprilike u vreme dok je sniman film, da je javnost bila informisana, dobro to je možda ulazilo i u marketing vezan za snimanje filma, da je baš na toj psihijatriskoj klinici u to vreme dok je sniman film, neki pacijent slomio prozor i probao da pobegne zaista na taj način, pa su lokalne novine objavile da je neki pacijent pokušao da pobegne iz Kukavičjeg gnezda. Dobro, ako se slažeš…
• Ono šta je… slažem se. Samo sam ovo htelo da dodam. Ono šta je egzaktno i što je, da ne bi gađali u brdo, nego direktno u centar, suština filma Let iznad Kukavičjeg gnezda, da su zdravi ljudi hospitalizovani, a da je zdravim ljudima uz neki savet ili neku psihoterapiju mesto kod kuće jer šta će čovek u psihijatrijskoj bolnici ako muca? On treba da ide kod logopeda. Tadašnje psihijatrijske ustanove su se širile, od tadašnjih psihijatrijskih ustanova su se pravile velike zgrade koje su primale puno pacijenata pod nehumanim uslovima, kao što nam je i prikazano u filmu. I zato je taj bunt nastao i kroz film, zapravo nastao kroz delo Kena Kizija, Let iznad kukavičjeg gnezda, a kasnije su tu pravu poentu i suštinu i Miloš Forman i fantastični Džek Nikolson i Luiza Flečer i ostali glumci koji igraju u njemu, pogotovo Indijanac, preneli onu pravu suštinu i onu pravu emociju da ne bi spojlovali, jer se nadam kao što si rekao…
• Ali sad si mi dao jako dobar šlagvort da malo predstavimo likove. Upravo si došao do gospođice Flečer, ona se zove Mildred Račed. Inače, nažalost, preminula je prošlog srtemra 2022.
• Tako je.
• Doduše doživela je finu starost, 88 godina je živela. Dakle, ona je medicinska sestra ili doktor koja, nisam siguran u filmu, koja…
• Pa ona je neka medicinska sestra koja je tu i upravnik, i doktor, i psihijatar, i neuropsihijatar, a zapravo je otelotvorenje zla.
• Aha, ja je zamišljam kao one žene iz koncentracionih logora iz nacističkih godina Nemačke. Znaš, kasnije je bio, pre deseta godina, sad ne bih da pravim veliku digresiju, ali kada je bio neki pokret u filmskoj umetnosti, dva, tri filma su snimljena, Čitač je jedan od njih, na primer, gde su se…
• Da, da, gledao sam.
• Da, gde su se… jako dobar film… gde se neka vrsta opravdanja tražila, da su ti ljudi samo sledili zakon i poštovali naređenja i tako su nastali koncentracioni logori, pa tako nekako imam utisak da i ona, Mildred Rečed da samo poštuje pravila službe u ludnici i da se trudi da sve to bude pod kontrolom, pod njenom rukom itd. Ali da, ti si to lepo okarakterisao da je ona otelotvorenje zla. A gde mi vidimo to njeno zlo u stvari?
• Pa evo, vidimo njeno zlo kroz razne aspekte, vidimo njeno zlo kroz to što jednog čoveka kome je mesto u zatvoru ili kome je mesto da radi neki kazneni posao, prinudni i tako dalje, čoveka koji ima dijagnozu hiperkinetički poremećaj sa deficitom pažnje. Znači zaigran je. To nije bolest. To nije psihoza, to je neuroza. A bez neuroza nema ni velikih umetničkih dela. Znači on je samo zaigran čovek, jedan sitan prevarant. Negde se pominje da je silovatelj. Ne. On je zapravo samo obljubio neku tinejdžerku koja mu se dopala itd. I on, dolaskom u tu psihijatrijsku bolnicu, biva izložen uzimanju psihostimulansa raznih, Eftila, Rivotrila koji će od njega da naprave ljušturu. Međutim, on odoleva i tome. Zatim odoleva i elektrošok terapiji. Dok ne dođe do onog rešenja lobotomije. Zato je Mildred Rečed, zapravo, ta globalna metafora modernog društva, jer je opšte prihvatćena normalnost u stvari najopasnija bolest. I šta je zapravo definicija normalnog? Ne postoji.
• Da, koga imamo još? Imamo onog koji muca, anksioznog Bili Bibit se zove.
• Tako je, Bilija. Evo, reci mi sada, da li se neko od dečaka, devojčica koji u pubertetu ili u osnovnoj školi mucaju, stavljaju u psihijatrijsku ustanovu i daju mu se psihostimulansi i sedativi? Ne, vodi se kod defektologa i kod logopeda. E, takav jedan sistem je trebao da padne. I nakon Leta iznad kukavičjeg gnezda, nikada stvari u svetu nisu bile iste. Zato je to jedno od najozbiljnijih ostvarenja sedme umetnosti, i zato je zasluženo dobilo pet Oskara, ja bih mu dao još pet da mogu.
• Ako se slažeš, moguće da smo malo preterali sa pričom, ajmo malo da slušamo muziku, pa da se vratimo malo na likove i na objašnjenja nekih, meni su jako zanimljive na primer dve, tri situacije u filmu, ono kad su pobegli, kad im je Mek Marfi omogućio da idu u ribolov, da to malo povežemo sa životom, ovim normalnim životom, da tako kažem, u normalnim okolnostima i sa još nekim stvarima. Ja sam razmišljao šta bi, koja bi muzička numera mogla da ilustruje sada ovaj naš razgovor, odnosno film Let iznad kukavičjeg gnezda, ali ne znam je li se slažeš, imam utisak nekako da je ovo jedan od kultnih filmova, ali jedan od retkih ako ne čak i jedini koji… posle kog nije ostao neki hit…!?
  – Da, ali zato imamo logično nadovezivanje… ili lančanu reakciju kako god, Pink Flojd i Hey Teacher live them kids alone.

• Evo nas nastavljamo pričicu o filmu Let iznad kukavičjeg gnezda i uopšte o delu Miloša Formana. Saša, počeli smo da opisujemo likove, odnosno ti da opisuješ likove, opisali smo Bilija Bibota, Mek Marfija, ovu nesrećnu medicinsku sestru, odnosno šeficu Mildred. Martini, Deni De Vito, koji, kao što smo rekli na početku, vrlo malo priča, ali po mom mišljenju jako mnogo kaže. On je nezreo, zabludeo maksimalno, pošto to vidimo kada mu Mek Marfi pokazuje one golišave karte itd. Koji su ti likovi tako još ostali u sećenju?
• Pa definitivno tu treći najjači lik je Indijanac, koji je zapravo narator, koji priča tu priču. U knjizi, da, u romanu. Ali kasnije u jednom trenutku indijanac reši da progovori jer je shvatio da je Mek Marfi taj čovek koji jednostavno nosi sa sobom slobodu.
• E sad opet spojluješ, ali dobro, ajde.
• Opet, ali dobro, šta da radim, u pravu si. Pa ne znam kako drugačije da baziram priču. Znači, indijanac je isto jedna vrsta globalne metafore. Ja sad moram da znam ako je to politički korektno ili ne, ne znam kakva su pravila emisije, ali nadam se da i kod tebe postoji sloboda, je upravo ta priča o pogromu Indijanaca i genocidu koji je izvršen od strane Amerikanaca. Znači taj Indijanac koji nema pravo glasa, koji nema pravo da digne svoj glas je zapravo neko ko dobrim delom filma ne želi da kaže ni šta misli ni šta oseća, zakleo se na zavet ćutanja…
• Aha, misliš da je to bila ideja u stvari pisca zašto on ćuti sve vreme?
• Bila je ideja i pisca, ali je najviše bila ideja Miloša Formana. I zato je film i toliko u tom periodu bio kontroverzan. Jer mi imamo i kritičare koji su film u startu hteli da saseku. Međutim, on je probio vazdušni zid, probio sve barijere, kasnije je bio i nagrađen. To je bio taj period kad je jedan film ili jedna pesma mogla da podigne kolektivnu svest. Danas je to sasvim drugačije.
• Da, dobro, ne zaboravimo da se to desilo i neposredno nakon hipi pokreta, ako uzmemo u obzir da je hipi pokret krenuo u drugoj polovini 60-ih godina, a da je ovo snimljeno 74-te 75-te kad već… da je na tom talasu, onda Formanu malikce bilo i olakšano da provuče to.

Dobro, koje likove možemo još da povežemo sad ovde sa temom o kojoj priča najbolje?

• Pomenuli smo Bilija, pomenuli smo tu ljude koji su anksiozni, par likova koji su neprilagođeni i neprilagođenost nije neka dijagnoza, neprilagođena srestna situacija. Šta će on u psihijatrijskoj ustanovi? Znači, to se zna, ide na razgovor, individualna ili grupna psihoterapija, eventualno nešto sitno za smirenje itd. i on se vraća u normalu.
• Da, a izvini, Saša, bar meni kao gledalcu, sećam se i prvi put kad sam gledao pre, ne znam, 20-30 godina, jako začuđujuće, ja sam u stvari bio frapiran kada sam čuo, to je već na samom početku, kada on dolazi, ovaj Mek Marfi, kada on dolazi u ludnicu, a nije lud nego ga tu šalju na proveru da vide da li se on „vadi“ u stvari, da ne bi bio u zatvoru, kada on priča sa tim pacijentima odnosno štićenicima bolje rečeno, kada mu više od polovine njih kaže da je tu dobrovoljno, da mogu da odu kući ako hoće, ali oni ne žele!

I onda sam povezao, a pretpostavljam da je to i bio cilj i Formana i uopšte pisca da nam pokaže, nama čitocima, odnosno gledocima – koliko mnogo ljudi, a to je više valjda od 50% ako je svaki od ovih likova u filmu ilustracija, odnosno presonifikacija jedne skupine ljudi da više od 50% našeg okruženja u Nišu, u Beču ili gde god živimo, u Parizu, u Njujorku… sve jedno, da u stvari je tu dobrovoljno iako mu nije dobro, iako ga kljukaju tabletama, iako ga kljukaju „Pink televizijom“, iako ga kljukaju itd.

• I raznim šouima i raznim ostalim trovačinama. Tu ima jako lepa scena sa En Margaret u filmu Tomi. Moram da napravim spojnicu. Kad iz televizora, pričaćemo ako bude prilike jednom i o Tomiju. Znači to je…
• Rok opera Tomi, jel tako?
• Rok opera Ken Arasela Tomi. Gde iz televizora izlazi blato, kanalizacija, sve živo. A mi gledamo i lepo nam je. A zapravo metafora toga i paralela da sav šljam i da sve ono što nije dobro izlazi. To je jedna od po meni najjačih filmskih scena, ne računajući recimo improvizaciju Rudgera Hauera u Blejd Raneru čuvenom Suze na kiši. Mada sam zagovornik i oduvek sam branio tu tezu da ne postoji najbolji film, najbolja pesma, najbolje umetničko delo, da je to čitav spektar filmova. Tako da ja kad vidim one liste najboljih filmova meni je to totalno bezveze. Meni je recimo Let iznad kukavičjeg gnezda drag film, ali nikada ne bih pravio listu gde bih stavio Let iznad Kukavičjeg gnezda na prvo mesto. Niti bih stavio omiljenog Građanina Kejna, niti bih stavio Anđeosko srce, niti Amadeusa, Miloša Formana itd. Ali bih svakako stavio Pad sa Majklom Daglasom jer je to kompenzacija zato što je Majkl Daglas mogao da glumi u Letu iznad kukavičjeg gnezda.

Znači, on je bio producent, on je bio taj koji odlučuje. On je mogao svoju karijeru da usmeri u tom pravcu i da glumi Mek Marfija i k’o zna šta bi bilo? Možda bi uradio dobro. Kasnije se pokazuje Majkl Daglas jako ozbiljan glumac. Imamo niz fantastičnih filmova sa njim. Međutim, kompenzacija za to je stigla u filmu Žoela Šumahera koji se zove Pad i koji poput Leta iznad kukavičjeg gnezda zapravo priča o jednom čoveku koji boluje od psihoze, s obzirom da Džek Nikolson u filmu Let iznad kukavičjeg gnezda ne boluje od psihoze nego je samo neurotičan znači hiper aktivan, a radi se o ulozi u filmu Pad gde Majkl Daglas igra čoveka koji ima tzv. crno-belu šemu razmišljanja na socijalno-neprihvatljiv način, tačnije na granici sa ludilom ili Borderline. I to je ta upravo kompenzacija koja se njemu kasnije vratila kroz jednu fantastičnu ulogu. I to je jedan od filmova koje ja zaista volim, cenim i preporučujem tvojim slušalcima, ako nisu uspeli da ga gledaju do sada, da pogledaju.
Reći ću još jednom film se zove Pad. Nije tako nov, znači film je 20-tak godina kako je snimljen. Nije nešto posebno nagrađivan, ali Žoel Šumaher je fenomenalno režirao film, a Majk Daglas još bolje odglumio.

• Da, hvala ti. Mislim, mi možemo ovako do sutra naravno da pričamo, ali ja bih te sad zamolio da se vratimo na par situacija u filmu Let iznad kukavičeg gnezda, recimo meni je jako zanimljiva bila ova ideja koju je on sproveo naravno, mislim na Mek Marfija, na Džeka Nikolsona, na glavnu ulogu, kada je ukrao autobus kojim inače ovi štićenici idu na izlete, ali on je uspeo da sedne na mesto šofera, bez šofera kojeg je ova ustanova, da ne kažem, ludnica, propisala. I on je poveo, dakle, samo oni, samo štićenici ove psihijatrijske ustanove su krenuli u grad, ali tu nije bio kraj, on je čak organizovao još nešto. I meni je to bila fenomenalna ilustracija života kada neko pokaže nekome da ima života i izvan. Nešto što smo možda mi videli nakon 5. oktobra. Sad ne bih uopšte stvarno mi nijje, zapravo ne postoji namera da uvlačim politiku u sve ovo, ali nešto što su ljudi videli kada smo oslobođeni viza i putovanja, kada smo mogli slobodno, makar na tri meseca da odemo u Evropu, Ameriku ili gde već nemam pojma, da vidimo da postoji život. E tako, kako ti vidiš te scene kada je Mek Marfi, odnosno Džek Nikolson maznuo taj autobus i kada su oni krenuli u grad?
• Pa on ih je u ribolov, ako se dobro sećam… Ja sam film gledao davno. Pa on ih je podstaknuo da na neki način otkriju te neke svoje potisnute, skrivene, sopstvene sposobnosti i da vrate ono samupoznanje koje su izgubili jer njima je u toj psihijatrijskoj bolnici dobro, dobro im je, zato što su tu pod budnim okom velikog brata, Mildred Rejčed… Pa da, pa i ime su je odabrali.

Znači, to je to. On planira bekstvo, posle toga, i ohrabruje poglavicu da baci konzolu za hidroterapiju kroz prozor koja je mnogo teška, ogromna itd. da ne bi došlo do novog spojlovanja. Znači, vratio im je samopouzdanje.

To je najbolja psihoterapija, život, sloboda. A kada pričamo o pacijentima koji recimo imaju, recimo… Džin Silfet lik u filmu Let iznad kukavijeg gnezda ima epilepsiju, Bili muca, ovaj pokazuje agresivno ponašanje, neprilagođen. Ne pričamo o šizofreniji, ne pričamo o bipolarnom poremećaju, ne pričamo o borderline na granici sa ludilom, ne pričamo o ludilu, nego mi pričamo o nekim neurozama ili graničnim poremećajima koji se leče na jedan sasvim drugačiji način, vraćanjem nekakvog samopouznanja.

I on im je vratio volju u život i pokazao šta znači sloboda. I zato nije bio podoban. I to je ono… možemo sada praviti spojnice sa čim god hoćemo, i ti i ja, što kažeš, još jedno sat i po dva i tako dalje, nećemo pogrešiti. Zato što ovo je širok spektar različitih stvari koje gađa direktno u centar.

• Ovom sada poslednjom replikom si se malkice otklonio od onih spojlovanja i mnogo mi je drago, sada si malo zamutio vodu eventualno potencijalnim klincima odnosno mlađim slušaocima koji nisu gledali Let iznad kukavičjeg gnezda ili nisu čitali knjigu pa će na osnovu ovoga nadam se da dobiju želju ili da kupe knjigu ili da odgledaju film. Ima ga, inače… ja sam ga našao bez problema pre neki dan online, može da se vidi sa prevodom i tako dalje. Reci mi možda za kraj eventualno o Formanu nešto, šta misliš još o njemu, pošto je on stvarno veliki reditelj?
• Pa ja ne mogu da zamislim nikog drugog, ali veruj mi, nikog drugog… Evo ti si u Beču – u onim lakovanim cipelicama sa razbarušenom kosom i onim ludačkim egocentričnim osmehom osim Toma Hulka u ulozi Amdeusa, pa opet Kosa iz 1979. godine, isto reditelja Miloša Formana. Pa fantastični film koji se zove Narod protiv Lerija Flinta.
• E on je tu bio nominovan za Oskara, ali nije dobio, je l tako?
• Jeste… Ima još jedan fantastičan film koji bih ja preporučio svima, a to je jedna sasvim neobična uloga Džima Kerija u filmu Man on the Moon (Čovek na mesecu) gde igra komičara Endi Kaufmana. Tu je Džim Keri pokido zaista fantastična uloga, neću pričati ništa o ovom filmu jer bi nam trebalo dosta vremena.
• A, to je isto Miloš Forman režirao?
• Jeste, Miloš Forman je režirao to. I vratio bih se, i Rek Tan je njegov film, Crnački ritam. Ali ja bih se vratio i na zaista tu njegovu prašku školu, odnosno češku školu. I priporučio ljudima da gledaju Ljubav jedne plavuše, pa Gori moja gospođice, ali bih tako preporučio i film iz 2006. godine, čini mi se i njegov posljednji film s Antoniom Banderasom i tada i sada predivnom Natalie Portman u filmu koji se zove Godine utvare to je i takođe režirao Miloš Forman.
• Impozantno stvarno. Imaš možda za kraj… ja bih volao da sa svakim sagovornikom s kojim budem pričao filmsku priču, da dâ eventualno predlog slušaocima šta da eventualno pogledaju u narednih nedelju, dve… koji dakle vole film ili koji ne vole, ali bi rado da imaju kontakt sa filmom itd. Možda tri, četiri, pet predloga. Naravno, Let iznad kukavičjeg gnezda je broj jedan, a šta dalje?
• Dalje, vraćamo se na početak. 1947. godina je iako je serija iz 2020. godine i priča je o putu medicinske sestre do punopravnog čudovišta i zove se Mildred. Zapravo zove se Rečd. To je serija, ima dve sezone i upravo govori o sestri iz filma Let iznad kukavičjeg gnezda koju je tada igrala Luiza Flečer, a sada glumi Sara Paulson.
  Serija je jako interesantna, između psihotrillera sa elementima horora i zapravo priča o njenom dolasku u psihijatrijsku ustanovu, na posao više medicinske sestre, njen uspon. E to sada ne želim da spojlujem jer se nadam da će biti puno ljudi koji su slušali ovu priču, a koji će biti zainteresovani da pogledaju seriju. Serija se zove Rečd i krenula je s emitovanjem 2020. godine i ima dve sezone.

A što se filmova tiče, pa ja bih uvek voleo da publika koja sluša ovo i neki novi klinci, mladi ljudi, gledaju Blejd Ranera Ridlija Skota koji je napisan po adaptiranom scenariju Sanjaju li androidi električna ovce?

Jer u njemu mogu da vidim mnogo toga što zapravo na ovaj ili onaj način ima veze i sa Letom iznad kukavičjeg gnezda. Nedostatak empatije. Mnogo rabimo tu reč, a imamo jako lepu reč saosećajnost. Međutim, ne samo puka saosećajnost, jer je empatija čulo po meni i možda jednom prilikom ako za sagovornika imaš nekog psihijatra bilo bi lepo da čujemo i sa njegove strane kako psiholozi, psihijatri i neuropsihijatri gledaju na empatiju.
Ja lično gledam kao na čulo, mogućnost istinske, ali istinske saosećajnosti da osete kada recimo treba da prekinu recimo ovaj razgovor ili kada treba da idu kući ili da osete nečiju tugu zaista….

• Ne brini, Saša, pozvaću te da budeš sagovornik sa tim psihijatrom kad ga budem našao. A imamo inače ovde u Radio Priči imamo i rubriku Psihijatrijska priča, odnosno priča iz psihijatrijske radionice, tako da, ok, ne brini, već si sada pozvan, a obavestiću te na vreme o empatiji kada bude bila tema. Jako dobro, slažem se.

Još nešto? Još neki predlog?

• I još nešto. Anđeosko srce Alana Parkera. Blade Runner je neonoir, tačno, baš tako.
  Ali pošto ima elemente naučne fantastike, onda možemo da ga svrstamo u žanr koji se zove neonoar saberpank. Anđeosko srce je takođe neonoar sa Miki Rurkijem izvanredan jedan film, Amadeus uvek preporučen reditelja Miloša Formana, Grad Tame ili Dark City, Aleksa Projasa, onog režisera koji je režirao Vranu čuvenu sa Brendom Lijem gde je Brendon Li tragično izgubio život posle tri i po filma, kao i njegov otac Brus Li, tri i po filma. Slučajno ili ne… Metropolis uvek iz 1927. godine genijalnog reditelja Fric Langa. Kišnog čoveka uvek preporučujem. I Kišni čovek je isto film za analizu.
• Tako je, i taj film zadire takođe u teritoriju psihijatrije i psihologije…
• Pa jeste…, ali danas gotovo da nemamo film bez ozbiljno psihijatriske ekipe, odnosno psihologa i stručnjaka iz te oblasti, kako bi se izgradili određeni likovi.
  I Kišnog čoveka kojeg igra Dastin Hofman, on glumi autističnog savanta. A mi imamo i savante koji nisu autistični, ali ona njegova sposobnost brojanja, matematičke sposobnosti su zaista, zaista sposobnosti savanta. To je jedan film za posebno razmatranje, posebnu priču. I tu je isto jedna od najjačih scena svih vremena, ako se sećaš, a verujem da se sećaš u liftu, kada ga devojka Čarlija Babita, njegovog brata, ljubi u usta, Dastina Hofmana, on drži radi, onako ščućuren, zbunjen, i pita ga šta osećaš posle poljupca, a on kaže: VLAŽNO! E, to je taj nedostatak, te empatije.

Kišnog čoveka, Buntovnik bez razloga, Džejmsa Dina i to isto, za jednu ovako analizu. Zatim Parfem izvanredan film, izvarednog nemačkog reditelja, Toma Tekvera.

• E, oko Parfema mi je ostala dilema, pošto sam ja pobornik toga da jedan dobar roman, jedan normalan pravi roman ili film moraju da imaju etičku poruku, a oko parfema mi nekako etički nije tu štimalo na kraju nešto.
  Ali, hvala ti što si spomenuo to, i super si mi dao ideju da jednu od sledećih filmskih priča da napravimo možda o parfemu i uopšte o tome, ili ću to sa nekim psihijatrom, videćemo. Ali jako dobra tema. Sale hvala ti mnogo.
• Hvala i tebi.
• Stvarno si mi učinio veliki plezir ovim i jako mi se sviđa ova priča i tvoja opservacija svega ovoga i to što si dotako još par tema. I ja bih stvarno voleo da se čujemo još koji put narednih nedelja pa da snimimo još neki razgovor na te teme.
• Biće mi zadoljstvo i hvala ti još jednom na pozivu.
• Bio je ovo Aleksandar Saša Todorović inače živi u Nišu, restaurator, slikar, ljubitelj filma, nekada filmski kritičar, evo ga sada i dalje, ponovo se vratio tom starom hobiju… Vi slušate i dalje radio priču, slušamo muziku, a onda prelazimo na neku drugu priču.